Intervju za Mom Secret magazin I pitanja koja je Marijana Bašić postavila a Pedja Filipović na njih tanano tkano odgovorio. Jedna duboka I slojevita priča o jogi, duši, detinjtsvu kao roditelju duše, humanitarnom radu, shi- thai tretmanu, maderoterapiji, o blokiranim emocijama itd.
1) Šta je za Vas joga i ako možete da nam kažete kako ste ukoračili u svet joge?
Postoji toliko destinacija koje nas zovu na putovanje do samog Gordijevog čvora duše. Kao večiti vagabundo u potrazi za smislom, prepuštao sam se, ukazujući potpuno poverenje vodičima koje sam instiktivno, stomakom birao. I ukazivao im potpuno poverenje, baš zbog tananosti najlepšeg ljudskog tkanja, siguran da ako njega negujem, moći ću da prepoznam i uživam u lepotama svih drugih, onakvih kakvi suštinski jesu. Jedan od mojih izbora bio je i ukrcavanje na brod koji plovi prostranstvima joge. Godinama sam čitao, primenjivao odredjene tehnike, upijao iskustva ljudi koji su decenijama na pučini spoznajnog. Želja ličnog doživljaja, negovanja, evolucije, bila je moj glavni razlog. Početkom 2010.godine upisao sam Medjunarodnu akademiju za instruktore joge u Beogradu i započeo jednogodišnju intenzivnu plovidbu tim carobnim brodom. Od samog početka znao sam da sve što upijem, spoznam, saznam, doživim… nema perspektivu vodjenja časova ove plemenite, slojevite filosofije i instruktoraže. Naime, u pitanju su inkorporiranja novih elemenata čvrsto oslonjenih na postamentu znanja i mudrosti, dok se drugom nogom oslanjaju na stub snage. Rukama obgrljujem stub ljubavi i lepote, i tako tkam u moje autorske koncepte masaža, wellnessa, selfnessa. Mogao sam da čitam, gledam video zapise, slušam druge i budem improvizator, što nije moja suština bića. Kreator, da. Od kad znam za sebe kreacija je bila moj izbor . A ona traži prevashodno znanje, koje dokle ga potvrdjuješ i iz stečenog ga prelivaš radom u iskustveno, prožimaš ga ljubavlju, intuicijom, nanosiš mu svoje boje, ogrćeš mu plašt prepoznatljivog. I upravo na tim pučinama, na kojima se na površini vode podjednako ogledaju i sjaj Meseca i bljesak Sunca, anime i animusa, dobija se potvrda da je joga prevashodno putovanje do spoznaje sebe. Tako u stvari kontinurinano neguješ i voliš neodvojivo jedinstvo fizičkog, mentalnog i duhovnog. Putovanje u toku koga usmeravaš sebe i na odredjeni način disciplinuješ da bude celina, sada i ovde, u osvešćenom trenutku u kome otvorenost prema svetu kreće od introspekcije, mira, sigurnosti, čvrstog zagrljaja kako svojih jacina, tako i svojih slabosti. I naučiš da zadaci koji su pred tobom poručuju- pomeraj svoje lične granice. I svakodnevno potvrdjuješ da one nemaju fizičke odrednice i da su fantastično elastične. Velike baš kao Univerzum. I upravo ta afirmacija važi za ceo život. Raznorazni alati su pred tobom, kičice, boje… Pranajame- vežbe disanja, asane-pozicije, čakre-energetski točkovi i energetski tokovi, otvoreni, blokirani, mudre, bande, meditacije…. Poznajem ljude koji se bezrazložno plaše od nekih sanskrtskih reči, čak i ne tražeći prevod na maternji jezik, a svaki termin je prevodiv. I to je bio jedan od razloga putovanja- demistifikacija, razumevanje, povezivanje sa znanjima iz drugih oblasti….
2) Da li je moguće videti nečiju dušu tokom vežbanja joge? Šta je za Vas duša?
Za vreme našeg učenja susreo sam se sa kolegama koji su imali strah, neku vrstu nelagodnosti da prilikom izvodjenja vežbi zatvore oči i zaglre svoju dušu. Vibrirali su nekom muzikom nemira, nesigurnosti, nespremni da se susretnu oči u oči sa nekom traumom, koja je iz ko zna kog perioda u njima pustila korenje. Neki su je toliko potisnuli da su i zaboravili cinjenicu da je ona uzrok njihove nesigurnosti. Bila im je velika, teška prepreka da rašire krila i lete slobodno sa mirnom dušom. Kako bi se u trenutku oči u oči susreli sa njom počeli bi da se pomalo histerično smeju, ili plaču, cesto nespremni za pomeranje granica. Uplašeni prekidali bi rad i napuštali prostor. A mi smo ih baš takve voleli I svom snagom želeli da im pomognemo… Mudraci su govorili da je fleksibilnost, otvorenost, tananost duše u reciprocitetu sa fleksibilnošću tela. Studirajući telesnu psihoterapiju kod prof.dr Ljiljane Klisić susreo sam se sa Rajhovom postavkom da postoje 3 tipa blokatora – bol , strah i bes. Po načinu na koji dišemo , kako držimo telo, koliko smo elastični , smireni, sigurni, koncentrisani, prisutni, možemo čitati dušu i prilikom vežbanja joge. Da ne govorim o delima i komunikaciji, kako sa sobom tako i sa svetom oko sebe.
Od najranijeg detinjstva moja nona Ana pričala mi je o duši. Govorila je kako je ona posebno tkanje I da sve mustre liče jedna na drugu ali svaka ima svoj prepoznatljiv bod. I baš u tom prepoznatljivom delu tkanja se razlikuju. Tanana je to struktura, prepuna isprepletenih u zagrljaju gena I nekog nasledja ko zna od kad… Da bismo je dotakli I spoznali treba da je udišemo onda kada mentalni sklop nema socijalnu odeždu. Van očiju posmatrača, po načinu koji voli I poštuje sebe, bližnje, roditelje, decu, kako se odnosi prema prirodi, životinjama, kakva su joj dela, koju pesmu peva… Duša se teško može rečima opisati. To je onaj glavni začin svakoga od nas koji se oseća ,prepoznaje, vibrira… Najvažniji, najsnažniji a ujedno I najtananiji I ranjiv… Zato traži poseban pristup, pun poštovanja, ljubavi, prihvatanja, negovanja…
3) Frojd je napisao: “ Detinjstvo je roditelj duše”. U razvoju svakog čoveka je najvažnije prvih sedam godina života tj ono što naučimo u tih sedam godina. Da li se slažete sa tim i zašto je porodica toliko važna?
O da! I nauka je to potvrdila. U toku studija na Defektološkom fakultetu u Beogradu prof. dr Svetomir Bojanin utemeljivač neuropsihologije razvojnog doba učio nas je da od trenutka začeća počinje komunikacija sa detetom, vaspitanje,transmisija energije, razmena ljubavi. Zato u svojim predavanjima jako insistiram na blagim masažama trudnica, I još više na tome da je sa punim srcem I kontinuirano radi tata bebe. Čak, ni masaža ne treba da bude tehnički perfektna. Važna je prisutnost, posvećenost, radost, komunikacija. A koliko je tek važna masaža beba nakon kupanja , komunikacija I verbalna I neverbalna. Ukrcamo se u voz čarobnog putovanja koje se zove život. Pa nam je sve nepoznato. Čisto, najrafiniranije dijamantski čiste duše. Pa ukoliko glancaju sa pažnjom I ljubavlju svaku fasetu rastemo, razvijamo se, zdravo, sigurno, veselo.. Na svakom deliću površine staklastog dijamanta ogleda se I posvećenost roditelja, prisutnost,pripadnost, poštovanje, rad sa nama, porodični odnosi, vetar koji su nam slali u krila da letimo do svojih visina. Tu se utisnu I sistemi vrednosti kojima nas uče, cello vaspitanje. Tu se gradi poverenje, saosećajnost, razgovara o svemu. Uživa se u kreativnoj energiji deteta, talentima, afinitetima pa se radi na njihovom razvijanju I cvetanju.. Ogleda se ljubav, model oca, majke,bake, deke, kasnije pedagoga, društva, igre..Ali ogleda se I ono drugo na žalost … Od nemira, strahova, nesigurnosti, nipodaštavanji, loši porodični odnosi, despotizam I lečenje svojih nerealizovanih ambicija… Vrlo je slojevita ta priča, I mnogo osetljiva I zahtevna,jer ujedno znači I kontinuirani rast roditelja, rad na sebi I na svojim jakostima I slabostima… Ljubav je kada zajedno rastemo I razvijamo se…
4) Od marta 1993.godine do septembra 1996. Godine sa ekipom svojih studenata posećivali ste i masirali ranjenike u rehabilitacionim centrima širom Srbije. Čega se posebno sećate iz tog perioda?
Bila su to izuzetno teška vremena… Ronili smo zajedno kroz dubine tuga kao i pitanja- zašto? Jer moj tim bio je Yuga u malom. Sazrevali smo ubrzano, propuštajući najlepše godine mladosti kao pesak kroz prste, saplićući se na strahove, neizvesnosti, nemaštinu, suze, rastanke… A opet, imali smo onu nesalomivu snagu mladosti i čistog srca da se ujedinimo i pomognemo najlepše što možemo. Sećam se očiju muškaraca, žena, dece punih zahvalnosti i zagrljaja koji su bezglasno a opet glasno govorili koliko im značimo, a i nama njihova rehabilitacija i priprema za nošenje proteze, za bezbolniji san, za osećaj pripadnosti I podrške…. I sad kada se setim tih dana pored punog srca jer smo dali sve od sebe, osetim neko klupče u stomaku koje se zategne… pa boli…
5) Šta nam možete reći o shi-thai tretmanu?
Početkom 2009.godine ukazana mi je čast da u najlepšem i čuvenom hramu tajlandske masaže JAI THAI u Beogradu iskreiram wellness koncept i edukujem tim beogradskih terapeuta koji će ga donositi svetu u ovoj lepoti. Uz kolege sa Tajlanda, terapeute domaćine i naši terapeuti imali su svoje značajno mesto kroz beogradski koncept na šta smo svi bili ponosni. Tada sam, pored divnih tretmana i rituala kao brend iskreirao holistički treman u kome sam istkao najlepše tkanje sa tradicijom Japana i Tajlanda. U startu sam se vodio razgibanošću ljudi sa Balkana I prilagodio sve elemente da idu samo da granica prijatnosti I mogućnosti sa ciljem harmonizacije protoka energije u meridijnima . Šiacu, moja velika ljubav, koga sam specijalirizao i u vodi kroz Watsu dobio je obogaćenje sa sofisticiranim istezanjima, dodatnim razgibavanjima, polugama. Ubrzo nakon Beograda, Shi-Thai počeo je život i u Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju Banja Koviljača. Nakon edukacije kolega fizio i wellness terapeuta, za mene je ovo bilo neprocenjivo priznanje. Ozbiljna, renomirana ustanova koja je istorijsko-medicinsko-kulturno nasledje Srbije, uvrstila ga je u svoj program u kome živi , raste i razvija se na dobrobit pacijenata I klijenata Wellness centra Kovilje.
6) Šta je maderoterapija?
U doslovnom prevodu znači terapija uz pomoć drvenih alatki, koju prepoznaju I kao masaža oklagijama.
Ovi drveni pomoćnici za masažu tela prave se od posebno izabranog drveta. Način tretiranja,I oblik istog od izuzetne je važnosti. Rodila se u Kolumbiji I poslednjih godina osvaja veliki deo sveta. Na žalost, često je nepravedno povezuju samo sa anticelulitnim tretmanima I paketima. Podjednako je efikasna I kao začin terapijskim masažama, spotskim tretmanima, ritualima opuštanja. Da bi imala smisla, za sobom nikako ostavljala modrice I oštećenje tkiva, prijala, terapeut prvenstveno treba da besprekorno poznaje masažu tela, indikacije, kontraindikacije I sa ljubavlju je radi.
7) Koliko emocije mogu da nas blokiraju I koliko je opasno potiskivati emocije?
Pozvaću se na znanja i postavke Kineske Tradicionalne Medicine koja se izuzetno bavi emocijama, blokadom istih , kao I psihosomatikom kada je neometano kretanje KI-životne energije kroz meridijane u pitanju. Blokirane emocije često su okidač za mnoge zdravstvene probleme, osećaj nelagodnosti, bolna stanja, funkcionisanje u svakom smislu. U najvažnije organe ubrajaju se bubrezi. Pored primarne uloge filtracije krvi, najodgovorniji su za ravnotežu najzastupljenijeg elementa u našem telu-vode. Istočnjaci smatraju da dugovečnost i zdravlje prvenstveno zavise od zdravlja i negovanja ovih organa. Ukoliko usemenimo strah u sebe, direktno nepovoljno utičemo na bubrege. Neretko čujemo od mudrih ljudi da sekiracija uzima danak zdravlju i skraćuje život. Iz psihologije znamo da naličje ljubavi nije mržnja, već upravo strah i iz njega se radjaju ostali modeli autodestrukcije. I destrukcije kako u intimnom, tako I socijalnom, kreativno, emotivnom smislu. Znamo i da deca kada dožive neprijatnost, stres, traumu često imaju problem sa nekontrolisanim mokrenjem. Neretko i odrsali izgovore- upiškio sam se od straha. Često svojim studentima, klijentima I prijateljima poručim- važno je da ga osvestimo, da ga zagrlimo i recikliramo u drugi kvalitet.
Tuga koju inseminiramo u sebe direktno deluje na pluća, menja proces disanja koji nam je najvažniji na ovozemaljskom putovanju. Pored toga direktno utiče I na imuni stepen nepovoljno delujući na glavno grudno limfno stablo. Istočnjaci poručuju da je limfa jednako emocija. I sami smo svedoci kako ličnih iskustava tako I drugih ljudi ,kada dožive emotivni blok, stres, izdaju, razvode, gubitak bližnjih, pored otečenosti, nisu retki herpes, pad imuniteta, prehlade itd. Vreme u kome živimo mnogim ljudima budi nervozu koju često ne mogu kontrolisati, ali isto tako I bol u predelu želuca , koji opet shodno kretanju njegove energije kroz meridijane I bol,neprijatnost u kolenu, spazam u ledjima.
Koliko puta smo čuli izreku- jede mi džigericu, I videli besnu, ljutu, agresivnu osobu. Potiskivanje ljutnje nepovoljno utiče na rad naše centralne laboratorije jetre kao I žučne kesice. Medjutim moramo uzeti u obzir da I ovde,kao I u prethodnim primerima bolesti navedenih organa emaniraju ovakva emotivna stanja.
Poznato je I da zadržavanje emocija iz prošlosti, posebno onog koji stručnjaci nazivaju “emotivno smeće” ostavlja trag na funkcionisanje debelog creva. Isto nam je poznato da “gutanje” informacija, ne izgovaranja onoga šta osećamo, knedla u grlu iz mnogo razloga utiče na funkcionisanje rada štitne žlezde. Ovo su samo od nekih primera ali I poruka da stalno radimo na spoznaji sebe, da osvestimo sve što se dešava u nama, da razgovaramo, pevamo, krećemo se. I baš kao što rekoh da svaku blokirajuću emociju recikliramo, prekanališemo u drugi kvalitet. A možemo, pitanje je volje I odluke da se pokrenemo.
8) Dobitnik ste nagrade Velnes (2007,) za edukaciju I inovativne koncepte masaža, I Wellness Award (2010.) kao dizajner wellness koncepta. Šta te nagrade znače za Vas?
Svaka nagrada I priznanje u životu znače. Kada bezuslovno darujete sebe svetu, kada su pokretači vašeg stvaranja srce I znanje a ne kalkulator. I kada od početka dajete doprinos opštem dobru I izdignete se od ličnih interesa, svesni odgovornosti koju svako vaše delo nosi. I baš zato što je vezano za čuvanje zdravlja- preventivu, najviše rad sa zdravim ljudima, bumerang koji do vas stiže je potvrda da I drugi upravo to vide. Posebno I kada vas podsete sa poštovanjem da ste pionir u odredjenoj oblasti u zemlji I regionu. Jedna od posebnih nagrada je I titula Wellness Ambasadora Srbije a potom I Crne Gore, kao I titula Dzentlmena godine 2020. za rad I dostignuća. Medjutim, svako priznanje nosi sa sobom poruku- nastavi u pomeranju ličnih granica sa ljubavlju kao I do sada,svestan odgovornosti koje tvoje delanje nosi. Najveće priznanje koje kontinuirano živim je poverenje,koje evo traje 32 godine od mojih studenata Škole masaže Professional, mnogi od njih su izuzetni terapeuti kako u svojoj zemlji tako I širom celog sveta, kao I institucija,kako zdravstvenih,tako I turistiških koji su mi verovali I počastvovali zadacima da im kreiram wellness koncepte uz edukaciju terapeutskih timova, kako u mojoj zemlji,tako I u Bosni I Hercegovini, Republici Srpskoj, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Sloveniji, Makedoniji. Tu su I gostujuća predavanja autorskih tretmana mladima koji dolaze, studentima fizioterapije na Panevropskom univerzitetu APEIRON u Banja Luci.
Priznaćete, sve ovo nema cenu jer je najbogatija draguljarnica ušuškana u centar grudi.
9) Kažu da svaki čovek ima svoju životnu misiju. Koja je Vaša životna misija?
Misija svakog od nas je prvenstveno da bude dobar I kvalitetan čovek. Mislim da odatle sve polazi. Jedan od ogranaka toga je putokaz ka miru, harmoniji duše, uma I tela, davanja lepog I zdravog doprinosa ovom čarobnom putovanju zvanom život. Tu prepoznajem sebe,jer sam imao sreću da mlad to prepoznam I pretočim ono što zovu posao u životni projekat. Da masažu živim I prenosim je kao umetnost, kontinuirano je povezujući sa drugim filizofijama I pravcima preventive I lečenja zahvaljujući stalnom usavršavanju. Da ljudima koji su mi ukazali poverenje budem jedan od svetionika na putu ovozemaljskog života kako sa svojim znanjem, radom ,sa svojih deset prstiju zarade parče hleba za sebe I porodicu. I da kroz masažu žive ljubav! Pored neispričive lepote to nosi I neprocenjivu odgovornost.
10) Za kraj možemo da Vas pitamo kako da sačuvamo zdravlje duha I tela u ovom današnjem stresnom vremenu?
Ne postoji univerzalni recept, na žalost. Samim tim ni bilo šta što bih odgovorio da ljudi ne znaju. Od disanja, ishrane, čajeva, vežbanja,molitve, meditacija, raznih programa relaksacija, opuštanja, masaža, joge… U odgovorima na prethodna pitanja koja ste mi postavili predočio sam veliki deo ovog pitanja.
Ali moje mišljenje je da je najvažnije da osvestimo šta je to što nas izbacuje iz ravnoteže I pravi nemir. U svakom smislu, I mentalnom ,podjednako I duhovnom kao I fizičkom. Da ga postavimo ispred nas I rešavamo,kako god se zvao- problem, izazov,iskušenje… Da komuniciramo, podelimo osećanja, iskustva gledajući u oči sagovornike ,I na taj način prvenstveno sačuvamo mentalno zdravlje I težimo unutrašnjem miru. Da ne guramo pod tepih već odmah rešavamo. Ukoliko osetimo da nam treba stručna pomoć ukažimo poverenje proverenim lekarima, psiholozima, duhovnim vodičima,terapeutima, trenerima, nutricionistima…
Vreme u kome živimo kao prioritet ispred svakoga od nas postavlja zadatak introspekcije. Osluškivanje sebe, svojih misli, emocija, svojih reakcija, postupaka, unutrašnjeg osećaja, povratnih informacija koje dobijamo od bližnjih I okoline. Ali, unutrašnje putovanje sa puno ljubavi,posvećenosti I poštovanja, jer jedino tada na taj način možemo komunicirati I sa drugima. I da sačuvamo I negujemo DOSTOJANSTVO REČI!
Pedja Filipović
